O Kipru ćete više naučiti za stolom taverne nego u bilo kom muzeju. Ostrvo stoji između Grčke i Bliskog istoka, a njegova kuhinja pošteno priznaje oba uticaja: sir sa roštilja i jagnjetina koja se krčka satima, jogurt prilozi i cimet u dinstanim jelima. Larnaka, sa svojim ribljim tavernama, seoskim restoranima i dugim večerama na šetalištu, jedno je od najlakših mesta da sve to probate.
Meze: naručite jednom, jedite celo veče
Najbolja odluka koju u Larnaki možete da donesete je da naručite meze. To nije jelo nego povorka, često više od deset malih tanjira koji stižu u talasima. Prvo namazi: caciki, humus, taramosalata. Zatim halumi sa roštilja, kupepija (listovi vinove loze punjeni pirinčem i mlevenim mesom), lundza (dimljena svinjska pečenica), seoska kobasica, i tako redom dok sto ne ostane bez slobodnog centimetra. Pravilo je prosto: čuvajte snagu, jer meso sa roštilja stiže poslednje, kada su početnici obično već poraženi.
Meze se naručuje za ceo sto, najčešće uz minimum od dve osobe. Taj dan preskočite ručak. Nećete zažaliti.
Halumi, sir koji odbija da se istopi
Halumi je nacionalna opsesija, sir iz salamure koji se tradicionalno pravi od kozjeg i ovčijeg mleka. Njegov glavni trik je visoka tačka topljenja, pa ide direktno na roštilj i vraća se zlatan spolja, a iznutra škripi pod zubima. Lokalci ga jedu na načine koje turisti retko probaju: pržen za doručak uz jaja, rendan preko testenine ili u paru sa hladnom lubenicom u vrelo popodne. Ta poslednja kombinacija zvuči čudno, a funkcioniše neverovatno dobro.
Souvla i kleftiko: meso kao vikend ritual
Souvla nije isto što i souvlaki, i Kiprani će vas ispraviti blago ali odlučno. To su krupni komadi svinjetine ili jagnjetine, marinirani limunom, maslinovim uljem i origanom, koji se satima polako okreću nad žarom. Koliko jelo, toliko i porodični ritual nedeljom. Kleftiko ide još sporije: jagnjetina zapečaćena u tradicionalnoj peći dok ne padne s kosti na dodir viljuške. Oba jela naći ćete na jelovnicima širom Larnake i oko oba vredi isplanirati lenjo popodne.
Riblji meze uz avione iznad glave
Za morske plodove idite na plažu Makenzi, gde niz ribljih taverni sedi na pesku nadomak aerodromske piste. Riblji meze ovde obično kreće od marinirane hobotnice i lignji do orade sa roštilja, a avioni u sletanju služe kao zabava između tura. Glasno je, veselo i vrlo kiparski. U starom turskom kvartu Skala, bliže tvrđavi, manje porodične taverne služe istu hranu uz manje gužve i više razgovora. Ako vam se veče oduži, ništa strašno, jer se ovde niko ne diže od stola pre ponoći. Za vikend u avgustu rezervacija nije loša ideja, pogotovo za stolove uz sam pesak.
Šta se pije: najstarije vino na svetu
Kipar se ponosi Komandarijom, ćilibarskim desertnim vinom koje važi za najstarije imenovano vino koje se i danas proizvodi. Slatko je, gusto i najbolje ga je tretirati kao priču u čaši na kraju večere. Uz jelo tražite belo od lokalne sorte ksinisteri, sveže i kao stvoreno za ribu. Hrabri završavaju zivanijom, rakijom od grožđa koju Kiprani nude sa istom upornošću kao mi domaću ljutu, pa se dva naroda razumeju na prvu.
Slatki kraj: med, rogač i slatko na kašičici
Dezert je na Kipru staromodan u najboljem smislu te reči. Lukumades, male pržene loptice od testa prelivene medenim sirupom, srešćete i na vašarima i u pekarama, a jedna porcija nikada nije dovoljna. U seoskim kućama može da vam se desi ono najlepše: domaćica iznese glyko tou koutaliou, voće ukuvano u gustom sirupu koje se služi na kašičici uz čašu hladne vode. Taj gest dobrodošlice stariji je od svakog hotela i vredi ga primiti kako dolikuje, polako i uz razgovor.
Obratite pažnju i na sirup od rogača. Kiprani mahunu rogača zovu svojim crnim zlatom, a taman, gust sirup završava preko palačinki, sladoleda i jogurta. I ponesite nešto od svega toga kući. Vakumiran halumi podnosi let bez pogovora, boca Komandarije u supermarketu košta manje nego što biste pretpostavili, a proizvodi od rogača lakši su od bilo kog magneta za frižider, i korisniji.
Male navike koje vredi usvojiti
- Kiparska kafa je gusta i neceđena, vrlo slična našoj domaćoj. Naručite je metrios ako volite srednje slatku.
- Hleb, masline i mali namaz često stignu na sto i bez porudžbine. To je normalno i obično se naplati evro ili dva.
- Večera počinje kasno. Taverne se pune posle osam, a niko vas neće požurivati.
- Bokal domaćeg vina je često bolja računica od vinske karte.
Ako volite da jedete putujući Mediteranom, Kipar se lepo uklapa između ribljih taverni Krfa i pijačne kuhinje Sicilije, uz karakter koji je samo njegov. Za razliku od bife kulture u letovalištima Hurgade, Larnaka nagrađuje one koji izađu i nađu sto među lokalcima.
WAYLY aranžmani za Larnaku kreću od 78 € po osobi, a mnogi hoteli su na pešačkoj udaljenosti od taverni na šetalištu, pa od peškira do meze stola stižete za deset minuta. Pogledajte aktuelnu ponudu na našoj stranici sa paketima i ponesite apetit.
