Svi fotografišu iste tri plave kupole u Iji. U isto vreme, unutrašnjost Santorinija čuva nekoliko sela u kojima se veš i dalje suši preko sokaka, mačke drže crkvena stepeništa, a zalazak sunca niko ne naplaćuje. Ako vaša predstava o grčkom ostrvu podrazumeva manje stativa i više života, provedite bar jedan ceo dan u unutrašnjosti. Iznajmite mali auto ili koristite lokalne autobuse iz Fire, razdaljine su kratke, a nagrada je sasvim drugo ostrvo.
Pirgos, balkon ostrva
Pirgos je bio prestonica Santorinija do početka 19. veka i još se tako ponaša. Selo se penje uz breg u prstenovima, sokak iznad sokaka, sve do ruševina venecijanskog zamka na vrhu. Odatle vidite celo ostrvo odjednom, vinograde, obe obale i obod kaldere u daljini. Uspon traje petnaestak minuta i vodi pored pekara, minijaturnih kapela i par terasa gde kafa dolazi s pogledom koji bi u Iji koštao kao šampanjac. Dođite kasno popodne, kad kamen dobije boju meda, a jednodnevne grupe već odu. Ispod zamka, u bivšem manastiru, mala zbirka ikona i crkvenog srebra radi bez reda i bez žurbe, kao i sve ostalo u Pirgosu. Sedite potom na prvi stepenik koji nađete i pustite selo da radi svoje.
Megalohori, zvonik i vinski podrumi
Deset minuta niz put, Megalohori se krije iza visokih zidova građenih da zbune gusare. Njegov zaštitni znak je zvonik koji se lukom nadvija pravo nad ulicom, a glavni trg je od onih mesta gde poručite limunadu i neprimetno izgubite sat. Selo leži među najstarijim vinogradima na ostrvu, pa nekoliko vinarija na pešačkoj razdaljini toči asirtiko u dvorištima, a ne u izložbenim salonima. Ovde ćete i najbolje primetiti lokalnu arhitekturu: kuće uklesane u vulkansku stenu, takozvane iposkafe, koje celo leto ostaju sveže bez ijednog klima uređaja.
Emporio, lavirint koji niko ne očekuje
Najveće selo na Santoriniju ujedno je i najmanje posećeno. Emporio je izraslo unutar srednjovekovne tvrđave, kastelija, pa mu je centar pravi lavirint natkrivenih prolaza i stepeništa jedva širih od ramena. Izgubiti se ovde i jeste poenta, posle deset minuta buka ostrva prosto utihne. Prolazi su građeni tako da se u njima i gusar izgubi, a danas se u njima gube uglavnom dostavljači i poneki zalutali putnik sa koferom. Meštani će vas bez pitanja uputiti ka izlazu, obično uz osmeh koji kaže da niste prvi. Na bregu iznad stoje stare vetrenjače u nizu, a plaža crnog peska u Perisi čeka na pet minuta vožnje kad se šetnja završi. Ponesite fotoaparat. Bela geometrija Emporija u podne izgleda kao crtež.
Mesa Gonia i Finikia, još dva razloga da ostanete duže
Zemljotres iz 1956. ispraznio je dobar deo Mesa Gonije i selo se nikada nije sasvim vratilo. Danas je to tih spoj napuštenih kuća, vinarija koje uveliko rade i jednog pravog blaga: Panagia Episkopi, vizantijske crkve iz 11. veka, najstarije na ostrvu, koja je preživela i zemljotres i sve što su joj vekovi pre toga priredili. Avgustovskim popodnevom njeno dvorište može biti samo vaše, uz zrikavce kao jedino društvo. Usput ćete proći pored vinograda iz kojih potiču neka od najboljih ostrvskih vina, pa se poseta lako pretvori u degustaciju.
Finikia, ušuškana odmah ispod Ije, kompromis je za putnike sa malo vremena. Njena uska glavna ulica obojena je u oker i ružičasto umesto u razgledničko belo, taverne prvo kuvaju za komšiluk, a čuveni sokaci Ije su na petnaest minuta hoda uzbrdo. Prenoćište ovde umesto na kalderi primetno smanjuje troškove smeštaja, a zalazak vam ostaje na dohvat šetnje.
Kako da isplanirate dan u unutrašnjosti
- Jutro: Pirgos i zamak pre vrućine, doručak na trgu
- Podne: dvorište neke vinarije oko Megalohorija, pa spor ručak
- Popodne: prolazi Emporija dok je svetlo mekano
- Veče: kupanje u Perisi ili Perivolosu i večera uz vodu
Autobusi povezuju Firu sa sva tri sela, ali auto daje slobodu da usput stanete kod vinograda pored puta. Razdaljine su smešno male, nijedna deonica na ovoj ruti ne traje duže od dvadeset minuta. Ako možete da birate mesec, dođite u septembru, kad berba grožđa napuni sokake traktorima i mirisom šire, a svaka vinarija ima nešto novo u kaci. Svetlo tada omekša, more ostane toplo, a sela ponovo dobiju svoje trgove.
Zašto je tiha strana važna
Nezgodna istina glasi da gradići na kalderi danas žive isključivo od turizma, dok sela u unutrašnjosti i dalje žive od grožđa, paradajza i jedni od drugih. Ta razlika se oseti već posle nekoliko minuta. Putnici kojima prija ovaj sporiji registar Grčke često Santorini kombinuju sa borovim Skijatosom ili opuštenim Tasosom, gde celo ostrvo radi u seoskom ritmu. Na jadranskoj strani, kameni gradovi Crnogorskog primorja bude slično osećanje. Kroz WAYLY do Santorinija stižete uz aranžmane od 100 evra, a aktuelnu sezonu proverite na našoj stranici sa aranžmanima pre nego što se letnji termini popune. Iju svakako pogledajte. Ali poklonite ostrvu i jedan pošten dan u unutrašnjosti, pa će vam biti jasno zašto ljudi koji se na Santorini vraćaju svake godine retko pričaju o zalasku.
