Istoriju Peloponeza možete pročitati iz pejzaža, ali je probate za stolom. Oblast Argolida oko Nafplija i Tola istovremeno je zemlja pomorandži, maslina i ribara, i kuhinja prati tu logiku: šta god su zaliv i maslinjaci dali tog jutra, do večeri stiže na tanjir. Ovo je vodič kako se ovde dobro jede, od taverni uz samo more do đelaterije zbog koje Grci voze dva sata.
Počnite od mora
Tolo je izrastao iz ribarskog sela i ta navika ga nikad nije napustila. Duž plaže, taverne drže stolove toliko blizu vode da vam po vetrovitom danu talas može posoliti hleb. Dnevni red je jednostavan: hobotnica sa roštilja, pržene lignje i cela riba koju gazda preporuči, koja se meri na kilo i pokazuje pre spremanja. Ako na meniju vidite dagnje "pijane", kuvane u vinu, recite da.
U Nafpliju, adresa za morske specijalitete koju domaći najčešće pominju jeste potez uz luku, gde su restorani poput Arapakosa izgradili reputaciju na hobotnici sa žara i punjenim lignjama. Počnite od taramosalate i hladne čaše recine, a večera će se dalje sama složiti.
Šta naručiti pored ribe
- Jemista: paradajz i paprike punjene pirinčem i začinskim biljem, najbolje u vreme ručka, dok izlaze iz rerne.
- Jareća bogana: tradicionalno jelo Argolide, jaretina pečena satima dok ne počne da spada s kosti. Najbolju rade seoske taverne u unutrašnjosti.
- Saganaki: prženi sir sa malo limuna, opasan na najbolji način.
- Horijatiki: seoska salata ovde ima drugačiji ukus, ponajviše zato što su paradajz i maslinovo ulje lokalni i ozbiljni.
Pomorandže Argolide
Vozite bilo kuda oko Nafplija između zime i kasnog proleća i prolazite kroz kilometre plantaža pomorandži; miris cveta u maju pamti se dugo. Pomorandže iskaču na svakom koraku: sveže ceđen sok u svakom kafiću, slatko od pomorandže i portokalopita, sočna pita od kora natopljena sirupom od pomorandže. Naručite portokalopitu sa kuglom vanile i grčkom kafom i biće vam jasno zašto se popodneva ovde ne žure.
Hodočašće sladoledu u Nafpliju
Zvuči neverovatno da se jedna od najpominjanijih sladoledžinica u Grčkoj nalazi u malom peloponeskom gradu, ali Antica Gelateria di Roma u starom jezgru Nafplija zaslužila je red koji se formira ispred nje. Italijanski majstori, klasična tehnika, ukusi koji se menjaju sa sezonom. Lešnik i voćni sorbeti su ono zbog čega ljudi prelaze ulicu. Od trga Sintagma deli je pet minuta hoda i obavezna je stanica posle penjanja na Palamidi.
Jutro na pijaci i pekara za doručak
Ako se u Nafpliju zateknete sredom ili subotom ujutru, prošetajte do gradske pijace. Tezge se savijaju od lokalnog povrća, meda, maslina i sireva, a prodavci vole da čuju odakle ste i još više vole da vam nešto tutnu u kesu za probu. Za doručak radi ono što rade i domaći: topla tiropita ili spanakopita iz pekare, sok od pomorandže i kafa u hladu arkada. Ceo obrok košta manje od karte za bioskop, a drži do popodneva. U Tolu, pekare uz glavnu ulicu vade prve pite oko sedam ujutru, taman za one koji planiraju rano kupanje pre vrućine. Uzmite i kilo pomorandži sa tezge; u sobi će mirisati bolje od bilo kog osveživača.
Zemlja maslinovog ulja i vina
Peloponez proizvodi jedno od najboljih maslinovih ulja u Grčkoj, a nekoliko mlinova po Argolidi otvara vrata posetiocima koji žele da vide proces i osete razliku između ulja iz marketa i pravog. Ljubitelji vina imaju još bolji izgovor za skretanje: vinogradi Nemeje, čuveni po sorti agiorgitiko, leže na četrdesetak minuta od Nafplija. Degustacija u porodičnoj vinariji, dok se loza spušta ka planinama, spada u najbolje poludnevne izlete regije. Većina imanja prima goste i bez najave van sezone berbe, mada kratak mejl dan ranije garantuje da će vas kroz podrum provesti neko ko govori engleski. Flaše dobrog nemejskog crnog kreću od cena zbog kojih dvaput proverite etiketu, a umotane u peškir za plažu odlično podnose put u koferu.
Kako se ovo uklapa u odmor
Lepota jela ovde je u tome što ništa ne traži trud ni rezervacije nedeljama unapred. Okupate se na Psili Amosu ili Karatoni, prošetate dvadeset metara, jedete. Cene su i dalje blaže nego na slavnim ostrvima; izdašna riblja večera za dvoje košta otprilike koliko predjelo na pojedinim mestima na Santoriniju. Putnici koji odmor grade oko hrane mogu pogledati i Siciliju ili Baskiju, ali po odnosu kvaliteta i cene, Argolida stoji rame uz rame sa obe.
Par praktičnih zalogaja
- Ručak kasni, od pola dva pa nadalje; večera retko počinje pre osam, a vrhunac je oko deset.
- Riba na kilo je normalna stvar, pitajte za težinu i cenu pre nego što ode na roštilj.
- Domaće vino iz bureta obično je dobro i uvek iskreno; naručiti ga je kompliment, a ne kompromis.
- Tražite taverne pune grčkih porodica. Metod radi svaki put.
WAYLY aranžmani za Tolo i Nafplio kreću od 79 € po osobi, što u budžetu ostavlja prostora upravo za ovakva istraživanja za stolom. Pogledajte aktuelnu ponudu, izaberite termin i dođite gladni. Argolski zaliv će odraditi ostalo.
