Istoriju Malte možete pročitati iz tanjira. Arapski začini, sicilijanska pasta, britanska navika popodnevnog čaja i ribarska tradicija starija od većine evropskih prestonica, sve se to sabralo u jednoj maloj kuhinji. Ostrvo je široko jedva 27 kilometara, a ima sopstveni hleb, sopstveni sir, sopstveno bezalkoholno piće i nacionalno jelo kakvo teško nalazite drugde u Evropi. Ovaj vodič preskače hotelske švedske stolove i ide pravo na hranu koju malteške porodice naručuju nedeljom.
Pastizzi, ritual u četiri popodne
Počnite od pastizzija, rombičnih zavežljaja lisnatog testa punjenih toplom rikotom ili kašastim graškom. Koštaju manje od evra i jedu se u svako doba, mada je klasičan trenutak sredina popodneva uz sladak čaj. Najpoznatija adresa je Crystal Palace u Rabatu, sićušni bar kod kapije Mdine koji peče bez prestanka već decenijama. Uzmite po jedan od svakog fila, stanite za pult i gledajte kako ulaze taksisti i bake. Taj red ispred je najbolja restoranska kritika na ostrvu.
Fenkata, gozba oko zeca
Nacionalno jelo Malte je fenek, zec dinstan satima u belom luku, crnom vinu i lovoru. Prava fenkata je dugačak porodični ručak: prvo špagete preliveni sosom od zeca, pa onda samo meso uz hrskav hleb i pečen krompir. U tome su najbolji seoski restorani oko Dinglija i Mgarra, a Bobbyland kod litica Dingli je ime koje domaći prvo pomenu. Porcije su ozbiljne, pa dođite gladni i ne planirajte ništa ambiciozno posle.
Hleb zbog kog vredi skrenuti s puta
Malteška ftira, hleb sa kiselim testom u obliku prstena, sa debelom korom i vazdušastom sredinom, toliko je važna ovde da je njeno pečenje ušlo na UNESCO listu nematerijalnog nasleđa. Svakodnevna verzija koju treba probati je hobz biz-zejt, hleb natrljan zrelim paradajzom i maslinovim uljem, punjen tunjevinom, kaparima i maslinama. Najbolja verzija se kupuje ujutru u seoskim pekarama, dok je kora još topla, i jede na nekom zidiću s pogledom na more. Ako vas pekar pita želite li i par kapi sirćeta preko, recite da. Na spisak dodajte i ovo:
- Gbejniet, male okrugle ovčije sireve sa Goza, sveže ili sušene u biberu
- Kinnie, gorko-slatko nacionalno piće od pomorandže i bilja
- Cisk, lokalni lager koji košta upola manje od uvoznog piva
- Imqaret, pržene pite sa urmama koje se prodaju na kioscima i seoskim festama
- Aljottu, riblju čorbu sa belim lukom koja miriše na luku, u najboljem smislu
Marsaxlokk i riba koja prati kalendar
Nedeljom ujutru ribarsko selo Marsaxlokk postaje jedna duga pijaca duž keja, sa šarenim luzzu barkama koje se ljuljaju iza tezgi. Dođite pre deset, prošetajte celu dužinu pre nego što bilo šta kupite, pa izaberite restoran na vodi i pitajte šta je stiglo tog jutra. Ako ste tu između septembra i novembra, naručite lampuki, zlatnu lampugu koja definiše maltešku jesen. Sezona je stroga, i baš zato svaki tanjir deluje kao događaj.
Sicilijanski odjeci prate vas i kroz ostatak menija. Sicilija je manje od sto kilometara severno i osećate je stalno: kanoli u izlozima kafea, arancini na uglovima, pasta sa morskim ježom leti. Ako vam to probudi apetit, Sicilija zaslužuje posebno putovanje, a mediteranski niz lepo nastavljaju riblje taverne Larnake. Na samoj Malti cene ostaju pristojne za ostrvske pojmove. Dan na uličnoj hrani može da prođe za desetak evra, a ni pravi riblji ručak ne boli.
Šta piti uz sve ovo
Malta gaji sopstveno grožđe, a dve autohtone sorte vredi potražiti: Girgentinu za sveža bela vina i Gellewzu za laka, voćna crvena. Proizvodnja je mala, pa većina flaša nikad ne napusti ostrva, zbog čega lokalna vinska karta deluje kao privatna degustacija. U seoskim barovima tražite kućno vino i očekujte ga bez ceremonije, ponekad u običnoj čaši. Kultura kafe je negde između Italije i Britanije: espreso aparati na svakom ćošku, ali niko ne trepne ako u četiri naručite čaj sa mlekom. U vrela popodneva domaći posežu za Kinnie preko leda sa kriškom pomorandže, i navuče vas brže nego što mislite.
Za mnogo degustacija pod jednim krovom idite u Is-Suq tal-Belt, obnovljenu viktorijansku tržnicu usred Valete, gde tezge pokrivaju sve od malteških plata do svežih ostriga. Još bolje, uklopite put sa seoskom festom. Od juna do septembra skoro svaka parohija priređuje višednevnu svetkovinu za svog sveca zaštitnika, sa limenim orkestrima, vatrometom i tezgama koje prodaju qubbajt, tradicionalni bademov nugat sečen iz ogromnih blokova. Feste su besplatne, glasne i potpuno iskrene, jer se prave za same meštane. Pitajte na recepciji koje selo slavi te nedelje i jednostavno se pojavite posle večere.
Kako da isplanirate gurmanski put
Smestite se bilo gde, jer ništa na Malti nije dalje od sat vremena. Nedelju čuvajte za Marsaxlokk, jedno veče za fenkatu na selu, a svako popodne za pastizzi. Jedna praktična napomena: ručak je ovde glavni obrok i mnoge seoske kuhinje se zatvaraju sredinom popodneva, pa velike gozbe planirajte za podne. Kroz WAYLY aranžmane Malta kreće od 68 evra, a let iz Beograda je dovoljno kratak da sletite gladni. Pogledajte aktuelnu ponudu na našoj stranici sa aranžmanima i ostavite mesto u koferu za flašu lokalnog maslinovog ulja.
